|
"O Baletu"
ORTOGRAFIJA I TERMINOLOGIJA U TEKSTOVIMA O BALETU
Danas se u dnevnoj štampi češće nego ranije piše o baletu, sve je više knjiga, a štampa se i (privatni) časopis za baletsku igru. U pojačanoj izdavačkoj aktivnosti na videlo je izašla nedoslednost u primeni pravopisnih pravila za koja, čini se, stručnjaci za jezik mogu biti zainteresovani. Problematiku ću, bar delimično, predstaviti u nekoliko najtipičnijih oblasti nedoslednog pisanja (dok će potpun spisak biti naveden na drugom mestu). 1. Pisanje nekih imena i prezimena stranih baletskih umetnika (igrača, koreografa, pedagoga) nedosledno je: — Serž/Sergej Lifar Prvu grupu primera čine imena i prezimena umetnika ruskog porekla, koji su stekli slavu u nekoj od zapadnoevropskih zemalja, pa se u našu sredinu prenosi način pisanja i izgovaranja karakterističan za sredinu iz koje nam je ime stiglo, a ne za postojbinu umetnika. Takvi su primeri Lifara, Balanšina i Isidore Dankan. Prva dvojica potiču iz Rusije, s tim što je Balanšin gruzijskog porekla (Georgij Melitonovič Balanšivadze): nakon odlaska iz Rusije (početkom veka) postao je poznat najpre u Francuskoj (Žorž), zatim u Americi (Džordž), gde je i prezime pojednostavio (Balanchin). U našoj se literaturi naporedo pojavljuju oblici preuzeti iz francuske literature (Žorž) i iz engleske (Džordž), a sasvim retko se navodi i njegovo gruzijsko ime i prezime. Igračica poreklom iz SAD, Isidora Dunkan/Dankan, jedno vreme je živela u Rusiji, gde je njeno prezime izgovarano (i pisano) onako kako se piše na engleskom jeziku (Duncan). Pišući o njoj još s početka ovog veka, na osnovu ruske literature, naši autori prenose takav način izgovaranja (Dunkan)2, dok oni koji se koriste engleskim izvorima transkribuju prezime prema izgovoru u tom jeziku (Dankan)3. Prema ponuđenim pravopisnim pravilima, u ćiriličnom pismu na našem jeziku pravilna je forma Dankan. Nekoliko istaknutih baletskih umetnika u svetu ima stečene ili nasleđene plemićke titule. Poznati začetnik moderne igre u Evropi, Rudolf fon Laban, zatim čuvena engleska balerina dame Margot Fonten retke su umetničke ličnosti koje imaju ovu vrstu titula. U tekstovima naših autora ove titule često se izostavljaju, ali se gubi iz vida da i titula spada u ukupno određenje identiteta umetničke osobe. Titulu dame (izg. dejm) Margot Fonten dobila je od engleske kraljice za umetničke zasluge, kao jedina takva umetnica u engleskom baletu. Njena titula nije samo identifikacija osobe već i cele jedne umetnosti. 2. Pisanje naziva poznatih baleta takođe je u nekoliko slučajeva nedosledno. Evo samo tri primera iz ruske baletske literature:4 — Krcko Oraščić/Ščelkunčik i jedan iz francuske: — Vragolanka/Uzaludna predostrožnost/ Devojka lošeg ponašanja (fr. La fille mal gardée). Kao i u drugim pozorišnim granama, često za neki naziv nedostaje adekvatan prevod u našem jeziku, pa je zato dobro navesti uz prevod i originalni naziv. 3. Nazivi baletskih pokreta: U celom svetu upotrebljavaju se nazivi pokreta na francuskom jeziku. Ukupno je oko 120 različitih pojedinačnih pokreta koje igrači uče i uvežbavaju tokom školovanja, a ujedno vežbaju i upotrebu naziva. Pedagog/koreograf kombinuje pokrete u veće celine (varijacije, igre) tako što izgovara nazive pokreta koje igrači treba da izvedu. Otuda su ovi nazivi deo svakodnevnog baletskog žargona na probama, vežbama, na predstavi, ali i u spontanim razgovorima baletskih stručnjaka. Neki put se javljaju i kao deo kritičarskog teksta namenjenog širokoj čitalačkoj publici, koja slabo poznaje baletsku terminologiju. Autori se tada dovijaju na različite načine kako bi stručne termine približili čitaocu: — u originalu, na francuskom (što razume samo mali broj posvećenih); Nijedno od tri ponuđena rešenja ne zadovoljava u potpunosti. Možda je prihvatljivo da se uz transkripciju daje naziv u originalu, pogotovu ako je tekst štampan latinicom. 4. Nazivi baletskih trupa/pozorišta u svetu pišu se različito. Neki nazivi su ustaljeni na našem jeziku bez prevoda: — Boljšoj teatar (Veliko pozorište u Moskvi); dok se drugi, formirani znatno kasnije, najčešće pišu u prevodu na srpski (eventualno s dodatkom originala): — Američko baletsko pozorište (American Ballet Theater) — nekada i skraćenicom, kako je uobičajeno u američkoj sredini (ABT). 5. Nazivi poznatih časopisa za baletsku umetnost pisani su u originalu i u ćiriličnim i u latiničnim tekstovima. Primer je Dance Magazine u naslovu jednog članka: „Nagrada Dance Magazina za 1995.” Predlog je da se pisanje naziva baletskih trupa, baleta, časopisa usaglasi s pravilima transkripcije stranih imena5 u našem jeziku, od kojih su u poslednje vreme najčešća ona iz američke sredine (up. detaljnije spiskove imena i prezimena iz engleskog jezika u rečniku T. Prćića6). 6. Nazivi titula igrača i igračica u baletu nisu dovoljno poznati široj javnosti, pa se koriste nedosledno: — balerina Za muškarce: — baletan/baletski igrač Balerina je za laika svaka ženska osoba koja igra balet u nekom ansamblu (ili je još učenica baletske škole). U Rečniku baleta (1980, str. 35)7 nalazi se objašnjenje koje nije sasvim adekvatno uobičajenoj upotrebi: „Danas [je] uobičajeno da se taj naziv primeni na solistkinju baleta određene klase.” Za muškarce je odgovarajuće zvanje: baletan ili baletski igrač. Baletan ima negativnu konotaciju, budući da se za ovu umetnost vezuje predrasuda prema kojoj su muški igrači feminizirani, a upravo reč baletan uključuje tu semantičku nijansu. Zato se češće zamenjuje sa baletski igrač (igrač baleta). Primabalerina (prva igračica u ansamblu) ima muški ekvivalent prvak baleta (budući da je u vreme kada je termin primabalerina nastajao muškarac bio samo pomagač igračici u igri, imao je drugorazrednu važnost, pa naziv prvak baleta nastaje kasnije kada se njegov status promenio). Titulu apsolutna primabalerina (ital. prima ballerina assoluta) dobijaju balerine internacionalnog renomea (samo je nekoliko takvih uopšte do sada postojalo u svetu). Za muškarca u baletu ne postoji odgovarajuće, hijerarhijski najviše zvanje, jer to je i danas umetnost u kojoj žene imaju prevlast. Baletolog je zvanje koje se u poslednje vreme češće pominje u štampi za osobu koja se teorijski bavi baletom (kao teatrolog, muzikolog i sl.), budući da se i u našoj sredini pojavljuju pojedinci takvog profila zanimanja. Još su neki termini doslednije vezani za pozorišnu, specifičnije baletsku (i opersku) umetnost. Termin praizvedba označava prvo izvođenje nekog baletskog dela, ono koje nije preuzeto iz igračke baštine drugih (kao što je većina danas nama dobro poznatih baleta). Takvi su na novosadskoj sceni Večiti mladoženja i Izbiračica u koreografiji Lidije Pilipenko. Iz navedenih primera vidi se neujednačenost ortografskih i terminoloških rešenja u pisanju u dnevnoj štampi i stručnoj literaturi. Stručna literatura je najčešće pomagalo novinarima i onima koji povremeno pišu za štampu, pa je utoliko veća odgovornost njenih autora. Oni bi morali poznavati pravopisna pravila i primeniti ih na šaroliku problematiku ortografskih i terminoloških pitanja vezanih za baletsku umetnost. Potreba za ujednačavanjem izrazita je, budući da se očekuje povećanje produkcije tekstova o baletu kod nas, zajedno s pojačanom delatnošću baletskih umetnika u zemlji i u svetu. Deskripcija današnje upotrebe povod je ovde za diskusiju o mogućim predlozima za preskripciju. Ako današnje stanje nazovemo „prelaznom fazom” u kojoj se rešenja tek traže, možda je dobra praksa pisati uz transkripciju originalni naziv, ne samo za imena koja su nam dobro poznata, a dubletno se pišu, već pre svega za ona nova, koja se tek uvode u upotrebu.
Permijera Schwanensee (Labudovo Jezero) Balet Za muškarce u dokolenicama na fudbalskom terenu koji se međusobno suprotstavljaju sa sračunatom brutalnošću skačući jedan drugom u naručje uz orgazmične jecaje kada god se postigne gol, se pretpostavlja da predstavljaju heteroseksualni model za mladež. Sa druge strane, za muškarce u helankama na sceni koji romantično plešu sa ženama, nežno ih podižući iznad glave očigledno bez ikakve muke, se pretpostavlja da su gej. Iako su se ponekad smešnim pokazali pokušaji onih koji su pokušali da konstruišu mačo izgled baletana, trajna i uporna veza između baleta i muške homoseksualnosti je neporeciva. Ova veza je nesumnjivo povezana sa neverovatnom muževnom notom baleta. Nasuprot plesu uopšte, koji je oduvek slavio plodnost žene, balet je u početku bio stvoren da slavi mušku moć. Počeci i rani razvoj baleta Prva baletska zvezda je bio francuski kralj Luj XIV (1638-1715), kralj sunce, koji je ekstravagantno igrao na svom dvoru u Versaju. Luj je 1661. godine osnovao Académie Royale de la Danse, da bi svoje dvorske dame i gospodu naučio da plešu i da bi trenirao balet-majstore i koreografe koji su kasnije širili ovu novu formu igre kroz Evropu. Do 1681. dečaci su igrali ženske uloge u profesionalnom baletu. Štaviše, tehnika jedinstvena za balet je direktno bazirana na elegantnoj, ali fizički zahtevnoj veštini mačevanja. Element ove discipline je ponos pod pritiskom. Pokazati bilo kakav znak nedostatka snage ili fizičkog napora bi bio ispod dostojanstva plemića. Baletski pokreti nogu su bili bazirani na društvenim plesovima na francuskom dvoru kao što su menuet ili gavot, dok su pokreti plesača bili zasnovani na visokom stilu plemića na dvoru koji su bili proslavljeni mačevaoci. Nakloni, fleksibilnost zglobova, épaulement (odnosno štitnik za torzo, u mačevanju služi da se mačevalac zaštiti od protivnikovog mača) i krivljenje noge u kuku kako bi se noga okrenula na stranu – u mačevanju pokret kojim se uspostavlja ravnoteža – su primeri tehnike mačevanja koji su postali sastavni deo baleta. Ove osnovne tehnike su dozvolile kasniji revolucionarni razvoj, kao npr. dodatak pirueta i grand jetés, višestrukih okreta i skokova koje je publika oduvek izuzetno volela. Do 1720-ih profesionalni balet je počeo da se prikazuje u operama širom Evrope i žene su počele da izranjaju kao zvezde, pre svega Marie Camargo i njena rivalka Marie Sallé. Ženski kostimi su postali lakši od teških dvorskih kostima, i cipele sa visokim potpeticama su zamenjene nežnim cipelicama koje su dozvoljavale slobodnije pokrete. Podsuknja, preteča helanki, je postala sastavni deo kostima kako su suknje postajale sve kraće da bi se pokazale noge. U toku vremena suknje su se podizale koliko su mogle, da bi na kraju kulminirale u obliku tutua. Carlo Blasis (1803-1878), balet-majstor iz milanske Skale, izmislio je baletsku pozu stav, zasnovanu na Merkuru, radu Đovanija iz Bolonje. Ova statua je skoro podjednako poznata u gej ikonografiji kao Mikelanđelov David. Blasis je takođe publikovao prvi udžbenik za baletske igrače/ice i učitelje/ice. Žene su postale zvezde ove igre u periodu romantizma. Balerine Maria Taglioni (1804-1884), Fanny Elssler (1810-1884) i Carlotta Grisi (1819-1899) su postale međunarodno poznate. Elssler je takođe poznata i po tome što je uvela narodne plesove u baletsku koreografiju. Romantičarski motiv je bila tragična ljubav i naglašena krhkost i devičanstvo. Uvođenje u balet baletanki, koje su davale potporu nogama i stopalima, dozvolilo je plesačicama da se podignu na vrhove prstiju, što je pomoglo da se stvori iluzija odupiranja gravitaciji.
|
